Отварање деветнаестог Дечјег сабора „Дани ћирилице“ и свечана додела награда  нису могли бити одржани 23. маја, уочи славе св. Ћирила и Методија, како је првобитно планирано, због забране окупљања, условљене ширењем вируса ковид 19. Због тога смо планирали да почетком августа угостимо све учеснике конкурса, и из Србије и расејања, па да сви заједно славимо српско писмо - ћирилицу.

Али, током лета су били забрањени скупови више од десет људи, па смо угостили само представнике из дијаспоре, када су нам се придружиле Блаженка и Уна Тривунчић и Катарина Страиловић из Париза, и Драгица Додеровић из Вићенце.

Због наведене забране, додела награда деци из Србије одржана је 27. септембра у парку испред цркве у Баваништу.

На конкурс Дани ћирилице, који се већ петнаест година налази у Календару републичких смотри Министарства просвете, ове године је стигло 1.089 радова, од којих је из  дијаспоре 159. Релативно мали број приспелих радова, у односу на претходне године, последица је, како „кућне наставе“, тако и немогућности да се радови пошаљу редовном поштом. Потврда овој тези је чињеница да је на конкурс, углавном електронском поштом, стигло 389 литерарнх радова, што је незнатно мање у односу на претходну годину, док је иницијала и калиграфских радова било 491, везених радова 67, а лутака само 30. Од 30 приспелих лутака најдуже су путовале до одредишта четири лутке, које представљају народе света у актуелном тренутку. Све носе маске. Лутке су од Аделаиде, где су их направиле Кристина и Милица Пиља, у сарадњи са својом баком Јеленом Рекић, путовале два месеца и један дан.

Највише радова је стигло из Србије, а учествовали су и ђаци из Републике Српске, Француске, Немачке, Италије, Шведске, Белгије, Јужне Африке и Аустралије.

Тема за 2020. била је ЉУБАВ.

Жири, у саставу др Миодраг Матицки, др Рајка Уљмански и Љиљана Симић, за литерарне и др Сузана Полић, Емил Сфера, мр Вјера Медић и Милица Марковић, за ликовне радове, је ове године радио у специфичним околностима. Радови су фотографисани, а фотографије слате електронском поштом, док су литерарни радови, углавном, само прослеђивани члановима жирија.

Жири је наградио 88 и похвалио 30 ученика.

Сви награђени и похваљени ученици ће добити дипломе, похвале и вредне књиге, купљене уз помоћ Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, или добијене од издавача, а сви учесници конкурса из дијаспоре добили су признање ЧУВАР СРПСТВА.

Међу књигама које ће награђени добити је свакако и Зборник најбољих литерарних радова који су ове године стигли на наш конкурс, а који је, уз помоћ Општине Ковин, објављен почетком августа.

Сабор се одржава под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Општине Ковин.

Генерални спонзори Сабора су Општина Ковин и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а медијски РТС, ТВ „Пинк“, емисија „Жикина шареница“ и ТВ Панчево.

          Најуспешним учесницима конкурса своје књиге су поклонили издавачи: Вукова задужбина, Прометеј, САНУ, Катена мунди, Академија СПЦ, Каирос Сремски Карловци, Српска књижевна задруга, ЈРЈ Мој издавач, Службени гласник, Издаваштво РТС-а, Новости и Јасен.

        Најлепши ликовни радови красили су просторије Вукове задужбине током Дана европске баштине, а могли су се видети и у Светосавском дому у Баваништу док је трајао Сабор.

                Зборник  најбољих  литерарних  радова  приспелих  на  конкурс  приказан  је  23. октобра у дворишту Педагошког музеја у Београду.

Сабор се одржава у сарадњи са КУД-ом „Аца Обрадовић“, Библиотеком „Теофило Димић“, Црквеном општином Баваниште, ОШ „Бора Радић“, Вуковом задужбином, Активом жена „Дуга“, и људима добре воље, као што су чланови жирија, који раде без накнаде.

Теме које смо од самог почетка задавали биле су, како рече др Миодраг Матицки, поштовани сарадник и пријатељ, најскупље српске речи: Вера, нада и љубав, Доброта, Милосрђе. Колевка, Брат, Мајка, Будимо људи, Част, Мостови, Да се ја питам, Мој јунак, Ћирилица, Никад не заборави, Светиња, Љубав. Деца су на те теме писала литерарне радове, цртала и сликала илустрације, краснописала, украшавала иницијале, везла, и правила лутке у ношњи из бакиног родног краја.

А најскупља српска реч је свакако СЛОБОДА, коју смо кроз векове плаћали сопственом крвљу. СЛОБОДА  је тема за 2021,  годину, јубиларну, двадесету по реду.

До сада су учествовала деца из већине земаља у којима данас живе Срби, као што су: Црна, Гора, Република Српска, Хрватска, Македонија, Словенија, Албанија, Грчка, Румунија, Мађарска, Аустрија, Италија, Швајцарска, Белгија, Финска, Норвешка, Данска, Шведска, Немачка, Француска, Чешка, Русија, Кина, Аустралија, Нови Зеланд, Јужна Африка, Канада, Сједињене америчке државе, ... До сада још увек нико није учествовао из Јужне Америке, али ми не одустајемо. јер, КО У ЧУДА ВЕРУЈЕ, ТАЈ ЧУДА И СТВАРА. Окупљају се Срби око својих светиња; православне вере, српског језика и српског писма – ћирилице, као стожера српске националне баштине.

До сада смо објавили дванаест зборника најбољих литерарних радова приспелих на конкурс, антологију Млади говоре, Зборник радова са округлог стола одржаног поводом стогодишњице Анексије Босне и Мали буквар, који је написала, илустровала и приредила учитељица у пензији Јелена Рекић, која данас живи у Аустралији.

             Дани ћирилице представљени су емисијама РТС-а Знање-имање, Дневнику и У акцији са Тамаром.

             Објављивани су текстови у „Новостима“, „Политици“, аустралијским „Новостима“ и „Српским вестима“.

Дани ћирилице представљени су у Педагошком музеју у Београду, као и у Вуковој задужбини током Дана европске баштине у Београду.